Pi­še: Dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić Film­ski i TV re­di­telj


Sce­ne, mo­ti­vi i še­me na­mjer­no od­ra­ža­va­ju ori­gi­nal, s tim da je dru­gi dio do­sta tu­žni­ji i ele­gič­ni­ji, sa svo­jim vre­men­skim pre­pli­ta­nji­ma i sa svo­jim po­re­đe­nji­ma i kon­tra­sti­ra­nji­ma dvo­ji­ce Don Kor­le­o­ne­o­vih, Vi­ta (Ro­bert De Ni­ro) i Maj­kla (Al Pa­ći­no). Ovaj put ne­dvo­smi­sle­no na­pa­da­ju­ći ma­fi­ju, Ko­po­la ana­li­zi­ra dvi­je ge­ne­ra­ci­je dok Maj­klu ra­ste moć i kon­tro­la, a on upo­re­do to­ne u me­lan­ho­li­ju, bez­ob­zir­nost i iz­da­ju. Don Majkl Kor­le­o­ne se sa­sta­je s Haj­ma­nom Ro­tom na Flo­ri­di i ka­že mu ka­ko vje­ru­je da je Frenk Pen­tan­đe­li od­go­vo­ran za aten­tat, te da će Pen­tan­đe­li pla­ti­ti za taj čin. Pu­tu­ju­ći za Bru­klin, Majkl da­je do zna­nja Pen­tan­đe­li­ju da je svje­stan da Rot sto­ji iza sve­ga, te da ima plan, ali tre­ba Fren­ki­ja da sa­ra­đu­je s bra­ćom Ro­za­to da smi­ri Ro­ta. Maj­klov brat Fre­do pri­ma mi­ste­ri­o­zan po­ziv u no­ći od ne­ko­ga ko se pred­sta­vio kao “Džo­ni”. Kad je Pen­tan­đe­li oti­šao na sa­sta­nak s bra­ćom Ro­za­to, re­če­no mu je “Po­zdrav od Maj­kla Kor­le­o­nea”. Na­pad­nut je i osta­vljen be­ži­vo­tan za­jed­no sa svo­jim tje­lo­hra­ni­te­ljem, Vi­li­jem Ći­ći­jem. Tom Hej­gen po­zvan je u Ne­va­du jer je se­na­tor Ge­ri na­đen u kre­ve­tu s mr­tvom pro­sti­tut­kom. Fre­do je od­ju­rio do mje­sta do­ga­đa­ja, a Tom po­nu­di se­na­to­ru “pri­ja­telj­stvo” u za­mje­nu za uslu­ge u koc­kar­skom bi­zni­su. Hej­gen mu ka­že da je dje­voj­ka ne­po­zna­ta, da ne­ma po­ro­di­cu, i ni­ko ne zna da ra­di u bor­de­lu. Hej­gen in­stru­i­ra od Ge­ri­ja da na­zo­ve u nje­go­vu kan­ce­la­ri­ju i, kao ali­bi, ka­že da je gost Maj­kla Kor­le­o­nea u Ta­hou.
U me­đu­vre­me­nu, Majkl se sa­sta­je s Ro­tom u Ha­va­ni, na Ku­bi, kra­jem 1958, za vri­je­me dok je pred­sjed­nik Ful­gen­cio Ba­ti­sta za­go­va­rao ame­rič­ke in­ve­sti­ci­je, i dok ko­mu­ni­stič­ki ge­ril­ci ak­tiv­no pla­ni­ra­ju ku­ban­sku re­vo­lu­ci­ju. Za­jed­no s osta­lim bi­zni­sme­ni­ma, sla­vi se Ro­tov ro­đen­dan i raz­go­va­ra se o no­vim ula­ga­nji­ma u le­gal­ne po­slo­ve u Ame­ri­ci. U jed­nom tre­nut­ku, Majkl spo­me­ne ka­ko bi po­bu­nje­ni­ci mo­gli po­bi­je­di­ti, što bi mo­glo ote­ža­ti po­slo­ve na Ku­bi. Taj ko­men­tar na­ve­de Ro­ta da na­po­me­ne da Majkl ni­je do­nio dva mi­li­o­na do­la­ra ka­ko bi ušao u part­ner­stvo. Fre­do sti­že u Ha­va­nu s nov­cem u ak­tov­ci, a na­kon što Majkl spo­mi­nje Haj­ma­na Ro­ta i Džo­ni­ja Olu, Fre­do ka­že da ih ni­kad ni­je sreo. Se­na­tor Ge­ri i osta­li lju­di iz vla­de do­la­ze iz Va­šing­to­na, a Majkl že­li da ih Fre­do za­ba­vi u gra­du. Majkl po­vjer­lji­vo ka­že Fre­du da ga je Rot htio ubi­ti, te upr­kos stal­nim Ro­to­vim pri­ča­ma ka­ko mu se bli­ži kraj, a da nje­ga vo­li kao si­na, ne­ma na­mje­ru po­di­je­li­ti svo­je bo­gat­stvo i že­li da ubi­je Maj­kla na­kon pro­sla­ve No­ve go­di­ne. Majkl ga uvje­ra­va da je već po­vu­kao svoj po­tez, te da „Haj­man Rot ne­će do­če­ka­ti No­vu go­di­nu”.
Kad na krat­kom sa­stan­ku Majkl upi­ta ko je dao do­pu­šte­nje za ubi­stvo Fren­ka Pen­tan­đe­li­ja, Haj­man Rot iz­bje­ga­va od­go­vor, te skre­će te­mu na ubi­stvo svog sta­rog pri­ja­te­lja Mo Gri­na (po­ja­vlju­je se u pr­vom fil­mu). Dok pro­vo­di vri­je­me u klu­bu s ame­rič­kim po­li­ti­ča­ri­ma, Fre­do se pre­tva­ra da ne pre­po­zna­je Džo­ni­ja Olu. Ma­lo ka­sni­je, u seks klu­bu, Fre­do gla­sno spo­mi­nje da je bio na tom mje­stu s Džo­ni­jem Olom jed­nom pri­je, hva­ta­ju­ći se­be u laž. Majkl uža­snut, shva­ta da je iz­daj­nik nje­gov ro­đe­ni brat te na­la­že svom tje­lo­hra­ni­te­lju da ubi­je Ro­ta. Džo­ni Ola je za­da­vljen, ali Rot, u kri­tič­nom sta­nju, od­ve­zen je u bol­ni­cu. Maj­klov čo­vjek po­ku­šao je ubi­ti Ro­ta u nje­go­vom bol­nič­kom kre­ve­tu, me­đu­tim, ubi­ja­ju ga stra­ža­ri pri­je ne­go što je oba­vio za­da­tak. Na pro­sla­vi No­ve go­di­ne, Majkl zgra­bi Fre­da čvr­sto za gla­vu i po­lju­bi ga: “Znam da si to bio ti, Fre­do; slo­mio si mi sr­ce.” Ko­mu­ni­stič­ka re­vo­lu­ci­ja po­bje­đu­je i mno­gi go­sti bje­že. Fre­do od­bi­ja po­ći s Maj­klom, upr­kos Maj­klo­vim uvje­ra­va­nji­ma da je on još nje­gov brat i da je to je­di­ni iz­laz.
(Na­sta­vi­će se)